Persijska mačka je voljena već stotinama, ako ne i hiljadama godina, a poreklo joj se prati do pustinja Persije i Irana. Persijska mačka je srednje do velike veličine, lako prepoznatljiva po svom okruglom, ravnom licu i dugoj, lepršavoj dlaci koja dolazi u skoro svakoj boji. Persijske mačke su nežni, ljubazni saputnici, iako njihovo lice može da ih učini da izgledaju pomalo mrzovoljno.
Zbog svoje posebne lepote, persijska mačka je čest gost u svetu filma i mode, kraseći filmska platna i modne časopise. Najpoznatiji likovi su bela persijska mačka Pahulja u filmu za decu Stjuart Litl, narandžasta persijska mačka Krukšenks u Hari Poter franšizi, crna persijska mačka Lucifer u crtanom filmu Pepeljuga.
Saznajte više o karakteristikama, nezi i istoriji persijske mačke.
Sadržaj članka
Osnovne karakteristike:
Ličnost: mirna, nežna i voli da se mazi, tolerantna prema drugim mačkama
Težina: od 3,5 do 6,5 kg
Veličina: 35 do 45 cm
Dužina dlake: do 15cm, gusta i svilena
Boja dlake: Siva, crna, bela, krem, braon, ali i drugih varijacija
Šare dlake: jednobojna, višebojna, prugasta…
Boja očiju: Narandzasta, siva, zelena, braon, žuta, …
Životni vek: od 15 do 20 godina
Poreklo: Persija i Iran
Prednosti i mane persijske mačke
Prednosti:
- Smiren i nežan karakter
- Prijateljski nastrojena prema većoj deci i drugim kućnim ljubimcima
- Ne smeta joj da ostaje sama kod kuce na krace vremenske periode
- Relativno dug životni vek
Mane:
- Ne uživa u buci i smetaju joj glasni zvuci
- Potrebno je svakodnevno pranje lica da bi se izbeglo stvaranje tragova suza
- Krzno zahteva svakodnevno česljanje i moguće profesionalno sredjivanje.
Karakter persijske mačke
Persijska mačka je poznata i voljena zbog svoje veoma slatke, nežne, mirne prirode. Graciozne su i vole da su u centru pažnje. Nisu preterano aktivna rasa i ne vole puno da skaču i trče. Iako su persijske mačke prilično prijateljski nastrojene, zahtevaju nežno rukovanje, što znači da nije preporučljivo da ih grle ili hvataju mala deca. Strpljive su sa decom, i lako se prilagodjavaju na novo okruženje. Persijske mačke takođe uživaju u društvu drugih mačaka i nežnih pasa ako se upoznavanje uradi ispravno.
Persijaneri vole da se rasprostru na svom omiljenom mestu u domu, sa dobrim pogledom kako bi pratile sve što se dešava u kući, bilo da je to udobna fotelja ili vrh mačje grebalice. Najbolje je držati ih unutra kako bi se sprečilo pregrevanje ili zapetljavanje njihovih bogatih, dugih krznenih kaputa. Persijske mačke vole svoje ljudske porodice, ali im ne smeta da budu same na kratke periode, sve dok su u svom domu gde se osećaju udobno i sigurno.
Istorija persijske mačke
Najranija istorija persijske mačke datira iz ranih 1500-ih, ali neki ljubitelji rase veruju da bi persijska mačka mogla biti još starija. Prema Udruženju ljubitelja mačaka (Cat Fanciers’ Association), drevni hijeroglifi pronađeni u persijskoj regiji prikazuju dugodlake mačke koje su možda bile preci onoga što je postala persijska mačka. Najraniji primeri onoga što je kasnije postala persijska mačka prikazani su na prvom mačijem sajmu, koji je održan u Londonu 1871. godine.
Kraljica Viktorija se zaljubila u ovu rasu i posedovala nekoliko persijskih mačaka, što je učinilo ovu rasu popularnom među drugim kraljevskim porodicama i britanskom višom klasom. Rasa je stigla u Sjedinjene Američke Države krajem 1800-ih i početkom 1900-ih. Kao i u Engleskoj, persijska mačka je osvojila američki narod.
Persijska mačka je priznata od strane Udruženja ljubitelja mačaka (CFA) 1906. godine kao jedna od prvih rasa. Međunarodno udruženje ljubitelja mačaka priznaje himalajsku mačku, koja ima svetlo obojeno telo i tamnije „tačke“ boje na licu, ušima, nogama i repu, kao zasebnu rasu unutar grupe persijskih mačaka. U CFA, mačke sa himalajskom obojenošću ocenjuju se zajedno sa ostalim persijskim bojama.
Jos jedna od poznatijih podvrsta ove rase je zvanicno priznata polovinom 20. veka i nazvana je egzota. Izgledom je ista kao persijska, osim krzna koje je kratko i gusto. Egzote su savrsene za ljubitelje persijske rase koji nemaju previše vremena za brigu o krznu svog ljubimca, jer zbog kratke dlake ne zahtevaju previše nege.
Briga o persijskoj mački
Persijske mačke su prilično lake za negu u pogledu vežbi i mentalne stimulacije (dovoljno je nekoliko sesija igre dnevno), ali njihovo krzno zahteva opsežnu negu i nije za one sa slabim srcem. Ako se ne neguje pravilno, krzno persijske mačke može da se upetlja u velike čvorove, što je izuzetno bolno za mačke.
Nega
Luksuzna, lepršava dlaka persijske mačke zahteva puno nege — možda najviše od svih mačaka. Da bi se sprečili zapetljani čvorovi, persijska mačka treba svakodnevno češljanje. Pri češljanju, vlasnici persijskih mačaka moraju biti pažljivi da razdvoje dlaku i da budu sigurni da su očesljali sve do korena, jer se čvorovi lako i neprimetno stvaraju ispod duge dlake.
Redovno kupanje je neophodno da bi dlaka bila čista. Nakon kupanja, krzno treba pažljivo osušiti fenom za kućne ljubimce koji ima nižu temperaturu od fena za kosu za ljude, kako ne bi opekao osetljivu kožu mačke ili izazvao pregrevanje. Persijske mačke takođe treba svakodnevno da peru lice (velike, okrugle oči sklone su suzenju), da im se nokti seku svake nedelje ili svake druge nedelje, i da im se uši proveravaju i čiste ako postanu prljave.
Zbog složenosti nege, neki vlasnici persijskih mačaka odlučuju da angažuju profesionalne grumere. Frizer za kućne ljubimce može da obrije stomak persijske mačke da bi se uklonio višak dlake i rešio problem zapetljanih čvorova na stomaku i ispod pazuha. Druga opcija je “lavlja frizura”: telo mačke se šiša na kratko, dok se ostavlja bujna dlaka na glavi, nogama i repu.
Vežba
Persijske mačke su prilično mirne, iako uživaju u igri sa štapovima sa perjem ili drugim igračkama za mačke. Angažovanje persijske mačke u sesijama igre nekoliko puta dnevno može pružiti malo vežbe i pomoći da vaša mačka ostane fizički i mentalno stimulisana.
Grebanje je još jedna fizička aktivnost koju mačke prirodno vole da rade. Podstičite grebanje na pravim mestima postavljanjem odobrenih mesta za grebanje u vašem domu. Obavezno koristite i vertikalne grebalice (kao što su visoki stubovi ili mačja drveća) i horizontalne grebalice (kao što su kartonske ili sisalove grebalice koje leže ravno na podu), jer one mogu posluziti vašoj mački da grebe na različite načine.
O zdravlju persijske mačke
Persijske mačke u proseku žive između 10-15 godina i uz adekvatnu brigu će imati lep i miran život bez komplikacija i bolesti.
Međutim, tokom života, persijske mačke mogu se susresti s različitim zdravstvenim problemima, kao što su:
- PKD, genetska bolest bubrega,
- stvaranje kuglica dlake koje mogu uzrokovati opstrukciju creva,
- poteškoće u disanju i problemi sa očima zbog specifičnog oblika njuške,
- kod ženki porođaj može biti težak i komplikovan.
Iako su neki od ovih zdravstvenih problema povezani sa genetskom predispozicijom, redovnim praćenjem zdravlja vaše mačke, kao i pružanjem odgovarajuće ishrane i nege, možete uspešno rešiti mnoge od tih problema ili ih čak izbeći.
Pored odgovarajuće nege, ishrane i prevencije, važno je da se dobro informišete pre nego što odlučite da uzmete persijsku mačku kao ljubimca, i da je nabavite od pouzdanih odgajivača. Kvalitetna odgajivačnica persijskih mačaka garantuje zdravog ljubimca i vernog prijatelja.
Izgled persijske mačke
Persijska mačka je srednje do velike veličine, sa kratkim, mišićavim nogama, kratkim leđima, čvrstim telom i širokim grudima. Persijsku mačku odmah prepoznajemo po njenom ravnom licu sa punim obrazima i pljosnatim nosem, čvrstoj bradi, ušima srednje veličine i velikim, okruglim očima.
Dlaka persijske mačke je izuzetno duga, oko 15 cm, svilena sa gustom poddlakom. Persijske mačke dolaze u mnogim bojama i šarama. Boje uključuju crnu, belu, plavu (sivu), krem, čokoladnu i druge, a javljaju se i razne varijante dvobojnih persijanera kao sto su srebrno-bele, tigraste itd. Boja očiju ide od plave, do smedje, zelene, sive, žute i obično boja očiju odgovara boji krzna. Mogu imati i oči različite boje.
Ishrana persijske mačke
Pošto je persijska mačka krupne građe, ova rasa može postati prekomerno teška ako joj se dozvoli da jede previše. Kao i kod svih mačaka, održavanje zdrave telesne mase je ključ za zdravlje i može sprečiti probleme povezane s gojaznošću, kao što su dijabetes i srčane bolesti.
Da biste kontrolisali unos hrane vaše persijske mačke, hranite je izmerenim obrocima dva puta dnevno, umesto da stalno punite činiju sa hranom (što je praksa poznata kao “slobodno hranjenje”). Mlade mačiće treba hraniti tri puta dnevno. Ako niste sigurni šta da hranite svoju persijsku mačku ili koliko hrane joj je potrebno dnevno, obratite se veterinaru ili odgajivaču za savet.
Još jedan od faktora u ishrani mačke je svakako i životno doba u kome se Vaš najbolji prijatelj nalazi, a dobra vest je što danas postoje specijalno osmišljene formule hrane za svako životno doba i rasu mačke, te će konsultacija sa veterinarom imati velikog značaja u odabiru brenda i vrste hrane za Vašeg ljubimca.
Takođe, persijske mačke mogu imati problema sa hranjenjem ako imaju pogrešno poravnate vilice — mogu imati poteškoća sa uzimanjem hrane i žvakanjem. Posavetujte se sa veterinarom takodje i o specijalizovanim vrstama hrane i fontani za vodu za ove mačke.
Zaključak
Persijska mačka je najsrećnija kada je kod kuće, nije ni previše zahtevna ni distancirana. Persijske mačke su obično prilično tihe, ali kada se oglašavaju, imaju sladak, muzičan glas. Volе da se maze ili da provode vreme pored vas i radosno će vas dočekati na vratima kada se vratite kući.
Postoji mnogo razloga zbog kojih je divno imati persijsku mačku za ljubimca, ali imajte na umu da briga za ovu rasu zahteva puno vremena i posvećenosti. Razmislite dobro pre nego što donesete ovu važnu odluku, jer, ne zaboravite, ljubimac kojeg odaberete nije imao izbor u tome ko će biti njegov vlasnik i biće potpuno zavisan od Vas. Zbog toga je važno da mu u narednih 15 ili više godina obezbedite srećan i udoban život, jer je to u potpunosti na Vama.
